Mnogo ga je teško izgraditi, a suviše lako razrušiti. Poverenje mora biti obostrano. Zaposleni moraju da veruju menadžmentu da donosi ispravne odluke, dok rukovodioci ukoliko nemaju poverenja u zaposlene previše će energije trošiti kontrolišući ih i samim tim će svim biti samo gore.
Ono je najbitniji faktor kada se zapošljava osoba preko preporuke. Vi praktično verujete osobi koja preporučuje da će osoba koja dolazi kod vas adekvatno odgovoriti zahtevima.
U ovom trenutku kada bih ja zapošljavao uvek bih koristio preporuke i ljude koje poznajem, da bih dobio najboljeg timskog igrača. Veoma mi je važno da ja mogu da se uzdam u osobu da će svaki put na odgovarajući način izvršiti svoj zadatak, a ukoliko nešto slučajno krene po lošem, da će mi reći to otvoreno, a ne da će pokušati da zataška stvari. Greške u poslovanju su normalna stvar i verujem da svako mora da ih povremeno pravi. Bitno je da se one ne ponavljaju i da se iz njih izvaliči pouka. Ukoliko Bi mi zaposleni prećutao bitne informacije, to bi mi mnogo više smetalo nego da mi otvoreno kaže da je zbog toga i toga došlo do negativnih posledica.
Atmosfera u kojoj se otvorenost ceni nije baš česta pojava u poslovnom svetu, stoga mislim da su srećne kompanije koje su uspele da je stvore u svojim timovima.
Mislite o tome kada sledeći put budete zapošljavali ljude, jer poverenje vaših ljudi, timski duh koji su oni gradili, atmosferu, možete previše lako da srušite dovođenjem pogrešne osobe.
Da li zaista mislite da je jedan vrstan stručnjak vredan kompromitovanja svega onoga što se u vašoj firmi godinama gradilo? Da li je znanje jedino bitno?
Na temu poverenja se može još mnogo toga reći i unapred se radujem vašim komentarima i diskusiji koja će se razviti
By Prokka
Kako zaraditi uz pomoć bloga
Postoji nekoliko masovno prihvaćenih ideja u vezi pravljenja para uz pomoć blogova. Najmasovnija (i samim tim naj-naivnija) je ideja da će naša beskompromisna individualnost jednog dana biti volšebno nagradjena hiljadama poseta i srezmernim brojem klikova na neke bezvezne banere (na koje zapravo niko ne obraća pažnju). To će na neki famozan način stvoriti neke pare koje će nam neko uplatiti na naš račun...
Veruju ljudi i u besmislenije stvari pa zašto ne bi verovali i u ovo? Oni manje naivni slede modifikovanu verziju, i za početak su odustali od onog dela o "beskompromisnosti" (baš ružna i nezgrapna reč?) Sasvim logično razmišljanje - lakše je privući i zadržati pažnju ako se malo vodi računa o tome (tj. o čitaocima). Obični alati za merenje poseta će snalažljivom i ambicioznom blogeru dati gomilu upotrebljivih informacija. Vole muziku? Daćemo im još malo muzike... Vicevi? Pa i ja volim dobar humor....Vrlo brzo bloger otkriva da neke vrste tema imaju manju posetu i lošiju reakciju od nekih drugih. Malo po malo bloger počinje da se ponaša kao direktor bilo kog drugog medija. Ljudima treba dati ono što žele, zar ne?
Da neko ne pomisli da ja ovu praksu osudjujem, ili podcenjujem. Naprotiv! Da bi se pravio komercijalan blog potrebno je mnogo znanja, veština, kreativnosti, i pre svega - mnogo rada. Verovatno mnogo više rada nego što se na taj način realno može zaraditi. Pa u čemu je onda stvar? Osim sujete (koja je nerazdvojni pratilac svake kreativne aktivnosti, i može mnogo toga da kompenzuje), deo odgovora je i u ličnoj snalažljivosti. Kad se već krene u tom pravcu, logično je da će se pre ili kasnije iskoristiti i neke druge šanse da se teškom mukom izgradjen ugled unovči. Neka prijatelska usluga (uz protiv uslugu), neki tekst koji je "odradjen" na obostranu korist... Sve je to sasvim legitimno, pogotovo ako se radi sa osećajem za meru koji bi trebalo da je odlika vrsnih blogera... Izvesna opipljiva korist od svega - znatno podiže radni elean, a onda - sve u krug...
Postoji i naprednija varijanta. Ovde je blog u funkciji podizanja ili podržavanja profesionalnog ugleda autora. Novac dolazi iz istog izvora iz kog i inače dolazi, tj iz profesionalnog angažovanja autora. Blog je zapravo samo kanal za promociju (samo-promociju), eventualno pomoćna alatka u prodaji ili ispitivanju tržišta...
Koliko je zapravo sve to realno? Jedan od najvećih domaćih autoriteta za ovu temu kaže da samo nekoliko ljudu u Srbiji trenutno zaradjuje od blogova, i to na nivou prosečnih primanja. Mislim da je pri tom mislio na prvu i drugu grupu, pošto je sa trećom stvar mnogo komplikovanjija. Teoretski je moguće (a ja znam za bar dva slučaja) da je zarada u potpunoj nesrazmeri sa sasvim opskurnom posetom... Zavisno od onoga čime se bavite (tj. šta prodajete) može vam biti dovoljna samo "šaka kupaca", i obrnuto. Ipak mislim da nije to jedini razlog zašto se ova treća grupa obično ignoriše kada se razmišlja o komercijalnoj strani blogova.
Zapravo, u pitanju je isti obrazac razmišljanja koji se beskrajno ponavlja i u mnogim drugim oblastima. NEŠTO NEGDE (u belom svetu) funkcioniše na odredjeni način. Bez obzira što kod nas NIŠTA i NIGDE ne fukcioniše kao u "belom svetu" - očekuje se (?) da bi ta stvar TREBALO da i kod nas DELUJE po istom obrascu. Što bi se reklo - život nas stalno demantuje, ali mi i dalje živimo u nadi....
Priča je naravno znatno šira. Ni ovde, ni u "belom svetu" većina ljudi kad krene u blog-avanturu nema novac u fokusu (u najboljem slučaju je u nekoj maglovitoj izmaglici, poput one iz prve verzije). Ali - dok se kod "belosvetskih" blogera priča konkretizuje sama od sebe (što veći uticaj - to veći račun u banci), kod naših magla postaje samo sve gušća. Neko će pitati zašto je ta priča oko novca uopšte važna kad ionako najveći broj ljudi ne radi ovo zbog para. Ne želim da previše proširim priču, ali koji DRUGI kriterijum vrednosti uzeti u potrošačkom društvu? Zar nismo i inače počeli previše da igramo dve uloge - pre podne bi da se penjemo na potrošačkoj lestvici, a u slobodno vreme da sprovodimo vatreni anti-globalizam?
A i inače moram da priznam da sve redje nailazim na domaće blogove sa komercijalnom tematikom (a da datum poslednjeg posta nije više meseci star). Cela ta stvar kao da gubi zamah i seli se na neke nove prostore. i bilo bi sasvim o.k. da je u pitanju samo trasformacija i zamena starih medija novim...
A i inače moram da priznam da sve redje nailazim na domaće blogove sa komercijalnom tematikom (a da datum poslednjeg posta nije više meseci star). Cela ta stvar kao da gubi zamah i seli se na neke nove prostore. i bilo bi sasvim o.k. da je u pitanju samo trasformacija i zamena starih medija novim...
Ali bojim se da tu ipak postoji još nešto. Kriza! Ako je verovati našim političarima (a naravno da nije) kriza "polako prolazi"... Istina je - naprotiv - da je kriza zatvorila i stopirala mnogo toga, ne sećam se da sam u poslednjih 20 godina video toliko zatvorenih lokala... Zamrznuti blogovi me upravo podsećaju na to: na prašnjave izloge sa izlepljenim požutelim novinama...
Ali još tužniji su mi blogovi koji su izgubili kompas - i bez ambicije i smisla "tumaraju u gomili". Nedavno je na jednom blogu krenula priča oko svrhe i smisla pravljenja blogova, i njihovoj "upotrebnoj" vrednosti. Može li blog da promeni nešto, da reši neki realan problem (sem psiho-terapeutskog)?
Odgovor je isti na oba pitanja. Blog može da pravi novac, ili da prenosi značajnu poruku, ili da menja živote (autora i okruženja) u onoj meri u kojoj autor veruje da je to uopšte moguće. Mnogo bi pomoglo kada bi neki ljudi imali prilike da bar povremeno vide DA JE MOGUĆE nešto postići sopsvenim trudom. Ali izgleda se i najstariji medju nama slabo sećaju takvih primera...
Kao da svi sedimo i čekamo rasplet situacije...
Umesto da radimo na njemu
By Miodrag Ristic
Upravljanje vremenom – 10 jednostavnih saveta
- Ne ostavljajte mejl za kasnije
Ukoliko ste već posvetili određeno vreme čitanju mejla odma na njega i odgovorite ako imate sve potrebne informacije. Ukoliko ga ostavite za kasnije velika je verovatnoća da će se nakupiti mejlovi pa samim tim i smanjiti kvalitet vašeg odgovora.
- Fokusirajte se na jednu aktivnost
Svi volimo da radimo više stvari istovremeno, ali jako je mali broj ljudi koji uspevaju da zaista sve aktivnosti odrade na adekvatan način. Obično nešto mora da istrpi.
- Radite prvo najvažnije stvari
Ukoliko posvetite vreme kada ste najplodonosniji radeći najvažnije zadatke najveće su šanse da ćete ih uraditi na najbolji mogući način.
- Proveravajte mejl u redovnim intervalima
Ljudima je potrebno da znaju kada mogu da dobiju odgovor od vas. Nije im bitno da ga dobiju istog trenutka, već da znaju do kada će ga dobiti. Ako je nešto zaista hitno, pozvaće vas zar ne?
- Organizujte svoj bookmark
Koliko puta ste samo tražili adresu koju znate da imate tu negde? Koristite sajtove koji vam u tome mogu pomoći poput del.icio.us i pojednostavite sebi život.
- Znajte kada dajete najbolje rezlutate
Ukoliko dajete najbolje rezultate ujutru, tada uradite najvažnije zadatke, ukoliko vam je potrebna kafa da bi ste se potpuno razbudili i produktivniji ste oko podneva onda je to pravo vreme da uradite najvažniji posao.
- Posmatrajte i optimizujte svoje aktivnosti
Većina stvari koju radimo svaodnevno možemo da optimizujemo. To može da bude ušteda od samo nekoliko sekundi po aktivnosti, ali to na kraju dana može da donese nekoliko minuta, što na godišnjem nivou dosta donosi vremena za druge aktivnosti. Možete napraviti prečice da biste brže dolazili do programa pomoću alatke Rocket dock ili neke slične, možete napraviti template-e za mejlove, videti kako da brže unosite podatke u program, sve što vam može na duži rok doneti uštedu vredi uloženog trenutnog vremena.
- Olakšajte sebi započinjanje projekata
Kažu da nije teško završiti projekat, ali ga je teško početi. Koliko puta ste samo čuli: sutra počinjem da se zdravo hranim, sutra krećem u teretanu, sledećeg semestra upisujem kurs… Zašto ne danas? Zašto ne sada?
- Napravite dnevne liste stvari koje želite da uradite
Ukoliko imate jasnu sliku šta vas očekuje tokom dana i pritisak će biti mnogo manji. Objekat koji vidimo čini nam se mnogo bliži od onoga iza ćoška.
- Usporite
Imati dobar time management ne znači rešavati situacije čim se dogode. Određivanje njihove važnosti je takođe ključno u donošenju dobrih odluka. Ukoliko radite strateški plan ili budžet za narednu godinu, to je mnogo važnije nego odgovaranje na mejl koji je upravo stigao, a tiče se aktivnosti koja počinje za mesec dana. Usresredite svoju koncentraciju na jednu stvar i rezultati neće izostati.
Izvor: Penelope Trunk
Photoshop kao suština marketinga
by Pedya Milicevic
Postoji još čudnije verovanje u našem narodu da oglas (pa samim tim i marketing) svako zna i ume da radi. Dobro, možda ne baš svako, ali svako ko zna da crta u Corelu, ili u Photoshopu. Otprilike, uključi se računar, uđe se u neki od programa i – posle sve ide samo od sebe – i definisanje poruke i osmišljavanje naslova i osmišljavanje teksta i izbor boja i izbor fontova i kreiranje ilustracije i… O izboru medija da i ne govorimo.
Naše podneblje je bogomdano za naturščike raznih vrsta, jer postoje osobe koje će im rado poveriti budućnost svojih projekata (da ne zvučim pretenciozno, pa da kažem “svojih kompanija”) na kojima mogu “in vivo” do mile volje da vežbaju nešto što ne znaju, ali vole to da rade. Jedini uslov je da su jeftini. (Da pojasnim – jeftino je ono što malo platite, ali vredi i manje, a povoljno je ono što vredi više nego što ste platili…)
Znate šta, ja znam kako se drži skalpel (čak štaviše, jedan ujak i dva strica su mi bili hirurzi), ali nikad mi ne bi palo na pamet da probam nekog da operišem! Pitam se, da li bih, ipak, našao nekog ko bi i na to pristao… samo ako sam dovoljno jeftin!?
Nerado pričam jednu anegdotu (događaj je istinit, inače bih ga pričao kao vic, a ne kao anegdotu) o vlasniku jedne domaće kompanije koji je tržišnim vodama dosta uspešno plivao tokom 90-ih godina, sve bez (ozbiljnog) marketinga. Kako su te godine počele da izmiču, i njemu je tržište počelo da se izmiče… Shodno tome, odlučio je da se u svojoj kompaniji ozbiljnije pozabavi marketingom. Elem, sretosmo se mi, tako, jednom prilikom, u jednoj od obližnjih kafana (svaki poslovni Srbin ima bar jednu takvu “isturenu kancelariju”) i sedosmo da pričamo o oglašavanju, kao i par puta pre toga. Ovog puta, međutim, nije bio sam – sa njim je bila i njegova koleginica koju je poveo da je upozna sa mnom. Ispostavilo se da je ona začetak nove službe marketinga u njegovoj kompaniji. “Odlično!” pomislio sam, “Najzad je rešio da marketing digne na neki viši nivo”. Nju je iz komercijale prebacio u marketing, ne zna još mnogo o tome, ali materija je interesuje i naučiće šta joj nedostaje. “Pa, dobro,” pomislih “bolje da je komercijalista, nego sekretarica (pošto znam i takve slučajeve)…”. Međutim, sledeća njegova izjava mi je razvejala sve iluzije: “E, sad još samo da nauči Photoshop i onda možemo da zaokružimo marketing!” Da je rekao “Excel”, popio bih još jedno piće, ali na “Photoshop” meni se diže kosa na glavi, ja se digoh sa stolice, platih šta sam popio, promrmljah nešto zbog čega moram da žurim i odoh u noć. Ne sećam se koje je doba dana bilo, ali je meni, definitivno, od tog “Photoshopa” pao mrak na oči…
Zašto “nerado pričam”, možda se neko pita. Pa zato što je takvih vlasnika još uvek jako puno na našim prostorima. Kada takvi ljudi promene svoj način razmišljanja, a oni koji ne promene postanu retkost, ja ću pomenutu anegdotu vrlo rado pričati sećajući se marketinških početaka na našim prostorima. Ako me pre toga starost ne omete u prisećanju pomenutog događaja…
I, posle svega rečenog, da li je oglas = marketing? NIKAKO!
Oglas nije ni promocija, već samo jedan njen deo (tačnije jedan deo jednog od instrumenata promotivnog miksa – privredne propagande iliti advertajzinga (po Vuku)), a i promocija je samo jedan od instrumenata marketing miksa. Čak ni marketing miks nije marketing, već samo jedan njegov deo…
Da li se sad stiče osećaj o tome koliko, u stvari, oglas nije marketing?…
Već sam na našim blogovima sretao razmišljanja bliska ovom i siguran sam da veeeelika većina čitalaca ovog bloga zaista nema tu dilemu da li je oglas marketing, kao što sam siguran da veeeelika većina onih koji to ne znaju ovaj blog ne čita… Ali, ipak, kad sam već načeo tu temu, da je i “zaokružim”…
Pa, dobro, šta je onda marketing?
Marketing je poslovna filozofija skoncentrisana na korisnika i njegove potrebe.
Marketing je koncept stvaranja profita kroz zadovoljenje korisnika.
Marketing je proces određivanja potreba i želja korisnika i kreiranja proizvoda/usluga koji ispunjavaju te želje na najefektniji i najefikasniji način.
Pre nego što krene u izvršavanje aktivnosti, marketing mora da ima definisan cilj (ŠTA se želi postići), definisanu strategiju (KAKO doći do zacrtanog cilja) i taktiku (KAKO realizovati strategiju).
Da bi ostvario svoju funkciju, marketing mora u sebi da sadrži istraživanja (tržišta, aktuelnih korisnika, potencijalnih korisnika, proizvoda, distribucije, konkurencije), analize, planiranja, mora da definiše aktivnosti, termine i odgovornosti, mora da kreira idejna rešenja i da ih testira, mora da prati medije, da se bavi njihovim zakupom i monitoringom, mora da vrši kontrolu efekata koje ostvaruje na tržištu… Sve to (i još štošta) čini marketing.
Znanje Photoshopa ne može da vam škodi, ali vam neće ni pomoći da se bavite marketingom.
Eto, “zaokružio” sam je…
---
Izvor: http://www.pedya.rs
Postoji čudno verovanje u našem narodu, da ko ima oglas – ima i marketing.
Postoji još čudnije verovanje u našem narodu da oglas (pa samim tim i marketing) svako zna i ume da radi. Dobro, možda ne baš svako, ali svako ko zna da crta u Corelu, ili u Photoshopu. Otprilike, uključi se računar, uđe se u neki od programa i – posle sve ide samo od sebe – i definisanje poruke i osmišljavanje naslova i osmišljavanje teksta i izbor boja i izbor fontova i kreiranje ilustracije i… O izboru medija da i ne govorimo.
Naše podneblje je bogomdano za naturščike raznih vrsta, jer postoje osobe koje će im rado poveriti budućnost svojih projekata (da ne zvučim pretenciozno, pa da kažem “svojih kompanija”) na kojima mogu “in vivo” do mile volje da vežbaju nešto što ne znaju, ali vole to da rade. Jedini uslov je da su jeftini. (Da pojasnim – jeftino je ono što malo platite, ali vredi i manje, a povoljno je ono što vredi više nego što ste platili…)
Znate šta, ja znam kako se drži skalpel (čak štaviše, jedan ujak i dva strica su mi bili hirurzi), ali nikad mi ne bi palo na pamet da probam nekog da operišem! Pitam se, da li bih, ipak, našao nekog ko bi i na to pristao… samo ako sam dovoljno jeftin!?
Nerado pričam jednu anegdotu (događaj je istinit, inače bih ga pričao kao vic, a ne kao anegdotu) o vlasniku jedne domaće kompanije koji je tržišnim vodama dosta uspešno plivao tokom 90-ih godina, sve bez (ozbiljnog) marketinga. Kako su te godine počele da izmiču, i njemu je tržište počelo da se izmiče… Shodno tome, odlučio je da se u svojoj kompaniji ozbiljnije pozabavi marketingom. Elem, sretosmo se mi, tako, jednom prilikom, u jednoj od obližnjih kafana (svaki poslovni Srbin ima bar jednu takvu “isturenu kancelariju”) i sedosmo da pričamo o oglašavanju, kao i par puta pre toga. Ovog puta, međutim, nije bio sam – sa njim je bila i njegova koleginica koju je poveo da je upozna sa mnom. Ispostavilo se da je ona začetak nove službe marketinga u njegovoj kompaniji. “Odlično!” pomislio sam, “Najzad je rešio da marketing digne na neki viši nivo”. Nju je iz komercijale prebacio u marketing, ne zna još mnogo o tome, ali materija je interesuje i naučiće šta joj nedostaje. “Pa, dobro,” pomislih “bolje da je komercijalista, nego sekretarica (pošto znam i takve slučajeve)…”. Međutim, sledeća njegova izjava mi je razvejala sve iluzije: “E, sad još samo da nauči Photoshop i onda možemo da zaokružimo marketing!” Da je rekao “Excel”, popio bih još jedno piće, ali na “Photoshop” meni se diže kosa na glavi, ja se digoh sa stolice, platih šta sam popio, promrmljah nešto zbog čega moram da žurim i odoh u noć. Ne sećam se koje je doba dana bilo, ali je meni, definitivno, od tog “Photoshopa” pao mrak na oči…
Zašto “nerado pričam”, možda se neko pita. Pa zato što je takvih vlasnika još uvek jako puno na našim prostorima. Kada takvi ljudi promene svoj način razmišljanja, a oni koji ne promene postanu retkost, ja ću pomenutu anegdotu vrlo rado pričati sećajući se marketinških početaka na našim prostorima. Ako me pre toga starost ne omete u prisećanju pomenutog događaja…
I, posle svega rečenog, da li je oglas = marketing? NIKAKO!
Oglas nije ni promocija, već samo jedan njen deo (tačnije jedan deo jednog od instrumenata promotivnog miksa – privredne propagande iliti advertajzinga (po Vuku)), a i promocija je samo jedan od instrumenata marketing miksa. Čak ni marketing miks nije marketing, već samo jedan njegov deo…
Da li se sad stiče osećaj o tome koliko, u stvari, oglas nije marketing?…
Već sam na našim blogovima sretao razmišljanja bliska ovom i siguran sam da veeeelika većina čitalaca ovog bloga zaista nema tu dilemu da li je oglas marketing, kao što sam siguran da veeeelika većina onih koji to ne znaju ovaj blog ne čita… Ali, ipak, kad sam već načeo tu temu, da je i “zaokružim”…
Pa, dobro, šta je onda marketing?
Marketing je poslovna filozofija skoncentrisana na korisnika i njegove potrebe.
Marketing je koncept stvaranja profita kroz zadovoljenje korisnika.
Marketing je proces određivanja potreba i želja korisnika i kreiranja proizvoda/usluga koji ispunjavaju te želje na najefektniji i najefikasniji način.
Pre nego što krene u izvršavanje aktivnosti, marketing mora da ima definisan cilj (ŠTA se želi postići), definisanu strategiju (KAKO doći do zacrtanog cilja) i taktiku (KAKO realizovati strategiju).
Da bi ostvario svoju funkciju, marketing mora u sebi da sadrži istraživanja (tržišta, aktuelnih korisnika, potencijalnih korisnika, proizvoda, distribucije, konkurencije), analize, planiranja, mora da definiše aktivnosti, termine i odgovornosti, mora da kreira idejna rešenja i da ih testira, mora da prati medije, da se bavi njihovim zakupom i monitoringom, mora da vrši kontrolu efekata koje ostvaruje na tržištu… Sve to (i još štošta) čini marketing.
Znanje Photoshopa ne može da vam škodi, ali vam neće ni pomoći da se bavite marketingom.
Eto, “zaokružio” sam je…
---
Izvor: http://www.pedya.rs
Verujem u marketing
by Pedya Milicevic
Nisam baš neki veliki vernik, ali verujem u neke stvari. Uostalom, jesam pomalo sujeveran, a čini mi se da sujeverje ima direktne veze sa verom. Kad ste (bar malo) sujeverni, činite neke stvari „za svaki slučaj“, jer „nikad se ne zna“ i što bi „čačkali mečku“ kad nema potrebe… Svesni ste da to baš i nema mnogo veze sa bilo čime, ali zašto rizikovati…
Zašto ljudi imaju čitave rituale u određenim situacijama (npr. sportisti pri izlasku na teren)? Da bi povećali šansu za pobedu. Ali šta ako članovi obe suparničke ekipe obave svoje rituale i time „privole sudbinu“ da bude na njihovoj strani? Ko onda pobeđuje? Pa, onaj ko je bolji na terenu… 
Da li će bilo ko od sportista koji su izgubili meč promeniti bilo šta u svom ritualu, jer on očigledno nije pomogao? Teško. Jer, oni veruju da im to donosi sreću.
Pre izvesnog vremena se povela kraća diskusija na temu vere na twitteru i na moj komentar da ima onih koji “ne veruju dok ne vide”, dobio sam sjajan odgovor – „Empirijsko dokazivanje vere poništava samu veru. Jer, ako nešto možeš da dokažeš, onda je vera suvišna.
“. Kad bolje razmislim, zaista je tako. To je suština vere.
Ljudi imaju različita verovanja. Jedno od vrlo zanimljivih razmatranja sajentologije može se videti u jednoj od epizoda „Bostonskih advokata“:
Zanimljivo, zar ne, da ljudi veruju u takve stvari? Uostalom, svako ima pravo da veruje u šta god hoće sve dok time na bilo koji način ne ugrožava nekog drugog. Ali, sad dolazimo do poente ovog teksta – zašto ljudi ne veruju u marketing? Čak i kad time direktno ugrožavaju sebe, svoju kompaniju i sve one koji od nje zavise…
Marketing nije uvek egzaktan. Ne može se uvek izmeriti u dinar koliki je ROI. Nije uvek svaka aktivnost usmerena na direktnu prodaju. Prodaja mora doći na kraju, nije sporno, ali marketing se, između ostalog, bavi uspostavljanjem veza sa partnerima i korisnicima. Kreiranjem percepcije. Izgradnjom prioriteta u njihovoj svesti… To nije aktivnost od nedelju dana. To je dugotrajan proces. I da, taj proces zahteva i određeno vreme i određene resurse, ali ako se radi kako treba, onda sve to nije trošak, već investicija u budućnost. U buduću prodaju, koja će biti i lakša i lepša i veća od prodaje koja se može ostvariti bez marketinga. Ali ljudi ne veruju da marketing ima tu moć. Ne veruju da je marketing poslovna filozofija stvorena da pomogne samoj suštini posla kojim se neka kompanija bavi. Veruju u najčudnovatije stvari koje propovedaju najrazličitije vere širom sveta, ali ne i u marketing… Baš čudno.
Ja verujem u marketing, a vi?
---
Izvor: http://www.pedya.rs
Nisam baš neki veliki vernik, ali verujem u neke stvari. Uostalom, jesam pomalo sujeveran, a čini mi se da sujeverje ima direktne veze sa verom. Kad ste (bar malo) sujeverni, činite neke stvari „za svaki slučaj“, jer „nikad se ne zna“ i što bi „čačkali mečku“ kad nema potrebe… Svesni ste da to baš i nema mnogo veze sa bilo čime, ali zašto rizikovati…
Zašto ljudi imaju čitave rituale u određenim situacijama (npr. sportisti pri izlasku na teren)? Da bi povećali šansu za pobedu. Ali šta ako članovi obe suparničke ekipe obave svoje rituale i time „privole sudbinu“ da bude na njihovoj strani? Ko onda pobeđuje? Pa, onaj ko je bolji na terenu… Da li će bilo ko od sportista koji su izgubili meč promeniti bilo šta u svom ritualu, jer on očigledno nije pomogao? Teško. Jer, oni veruju da im to donosi sreću.Pre izvesnog vremena se povela kraća diskusija na temu vere na twitteru i na moj komentar da ima onih koji “ne veruju dok ne vide”, dobio sam sjajan odgovor – „Empirijsko dokazivanje vere poništava samu veru. Jer, ako nešto možeš da dokažeš, onda je vera suvišna.
“. Kad bolje razmislim, zaista je tako. To je suština vere.Ljudi imaju različita verovanja. Jedno od vrlo zanimljivih razmatranja sajentologije može se videti u jednoj od epizoda „Bostonskih advokata“:
Zanimljivo, zar ne, da ljudi veruju u takve stvari? Uostalom, svako ima pravo da veruje u šta god hoće sve dok time na bilo koji način ne ugrožava nekog drugog. Ali, sad dolazimo do poente ovog teksta – zašto ljudi ne veruju u marketing? Čak i kad time direktno ugrožavaju sebe, svoju kompaniju i sve one koji od nje zavise…
Marketing nije uvek egzaktan. Ne može se uvek izmeriti u dinar koliki je ROI. Nije uvek svaka aktivnost usmerena na direktnu prodaju. Prodaja mora doći na kraju, nije sporno, ali marketing se, između ostalog, bavi uspostavljanjem veza sa partnerima i korisnicima. Kreiranjem percepcije. Izgradnjom prioriteta u njihovoj svesti… To nije aktivnost od nedelju dana. To je dugotrajan proces. I da, taj proces zahteva i određeno vreme i određene resurse, ali ako se radi kako treba, onda sve to nije trošak, već investicija u budućnost. U buduću prodaju, koja će biti i lakša i lepša i veća od prodaje koja se može ostvariti bez marketinga. Ali ljudi ne veruju da marketing ima tu moć. Ne veruju da je marketing poslovna filozofija stvorena da pomogne samoj suštini posla kojim se neka kompanija bavi. Veruju u najčudnovatije stvari koje propovedaju najrazličitije vere širom sveta, ali ne i u marketing… Baš čudno.
Ja verujem u marketing, a vi?
---
Izvor: http://www.pedya.rs
Subscribe to:
Comments (Atom)