Postoji nekoliko masovno prihvaćenih ideja u vezi pravljenja para uz pomoć blogova. Najmasovnija (i samim tim naj-naivnija) je ideja da će naša beskompromisna individualnost jednog dana biti volšebno nagradjena hiljadama poseta i srezmernim brojem klikova na neke bezvezne banere (na koje zapravo niko ne obraća pažnju). To će na neki famozan način stvoriti neke pare koje će nam neko uplatiti na naš račun...
Veruju ljudi i u besmislenije stvari pa zašto ne bi verovali i u ovo? Oni manje naivni slede modifikovanu verziju, i za početak su odustali od onog dela o "beskompromisnosti" (baš ružna i nezgrapna reč?) Sasvim logično razmišljanje - lakše je privući i zadržati pažnju ako se malo vodi računa o tome (tj. o čitaocima). Obični alati za merenje poseta će snalažljivom i ambicioznom blogeru dati gomilu upotrebljivih informacija. Vole muziku? Daćemo im još malo muzike... Vicevi? Pa i ja volim dobar humor....Vrlo brzo bloger otkriva da neke vrste tema imaju manju posetu i lošiju reakciju od nekih drugih. Malo po malo bloger počinje da se ponaša kao direktor bilo kog drugog medija. Ljudima treba dati ono što žele, zar ne?
Da neko ne pomisli da ja ovu praksu osudjujem, ili podcenjujem. Naprotiv! Da bi se pravio komercijalan blog potrebno je mnogo znanja, veština, kreativnosti, i pre svega - mnogo rada. Verovatno mnogo više rada nego što se na taj način realno može zaraditi. Pa u čemu je onda stvar? Osim sujete (koja je nerazdvojni pratilac svake kreativne aktivnosti, i može mnogo toga da kompenzuje), deo odgovora je i u ličnoj snalažljivosti. Kad se već krene u tom pravcu, logično je da će se pre ili kasnije iskoristiti i neke druge šanse da se teškom mukom izgradjen ugled unovči. Neka prijatelska usluga (uz protiv uslugu), neki tekst koji je "odradjen" na obostranu korist... Sve je to sasvim legitimno, pogotovo ako se radi sa osećajem za meru koji bi trebalo da je odlika vrsnih blogera... Izvesna opipljiva korist od svega - znatno podiže radni elean, a onda - sve u krug...
Postoji i naprednija varijanta. Ovde je blog u funkciji podizanja ili podržavanja profesionalnog ugleda autora. Novac dolazi iz istog izvora iz kog i inače dolazi, tj iz profesionalnog angažovanja autora. Blog je zapravo samo kanal za promociju (samo-promociju), eventualno pomoćna alatka u prodaji ili ispitivanju tržišta...
Koliko je zapravo sve to realno? Jedan od najvećih domaćih autoriteta za ovu temu kaže da samo nekoliko ljudu u Srbiji trenutno zaradjuje od blogova, i to na nivou prosečnih primanja. Mislim da je pri tom mislio na prvu i drugu grupu, pošto je sa trećom stvar mnogo komplikovanjija. Teoretski je moguće (a ja znam za bar dva slučaja) da je zarada u potpunoj nesrazmeri sa sasvim opskurnom posetom... Zavisno od onoga čime se bavite (tj. šta prodajete) može vam biti dovoljna samo "šaka kupaca", i obrnuto. Ipak mislim da nije to jedini razlog zašto se ova treća grupa obično ignoriše kada se razmišlja o komercijalnoj strani blogova.
Zapravo, u pitanju je isti obrazac razmišljanja koji se beskrajno ponavlja i u mnogim drugim oblastima. NEŠTO NEGDE (u belom svetu) funkcioniše na odredjeni način. Bez obzira što kod nas NIŠTA i NIGDE ne fukcioniše kao u "belom svetu" - očekuje se (?) da bi ta stvar TREBALO da i kod nas DELUJE po istom obrascu. Što bi se reklo - život nas stalno demantuje, ali mi i dalje živimo u nadi....
Priča je naravno znatno šira. Ni ovde, ni u "belom svetu" većina ljudi kad krene u blog-avanturu nema novac u fokusu (u najboljem slučaju je u nekoj maglovitoj izmaglici, poput one iz prve verzije). Ali - dok se kod "belosvetskih" blogera priča konkretizuje sama od sebe (što veći uticaj - to veći račun u banci), kod naših magla postaje samo sve gušća. Neko će pitati zašto je ta priča oko novca uopšte važna kad ionako najveći broj ljudi ne radi ovo zbog para. Ne želim da previše proširim priču, ali koji DRUGI kriterijum vrednosti uzeti u potrošačkom društvu? Zar nismo i inače počeli previše da igramo dve uloge - pre podne bi da se penjemo na potrošačkoj lestvici, a u slobodno vreme da sprovodimo vatreni anti-globalizam?
A i inače moram da priznam da sve redje nailazim na domaće blogove sa komercijalnom tematikom (a da datum poslednjeg posta nije više meseci star). Cela ta stvar kao da gubi zamah i seli se na neke nove prostore. i bilo bi sasvim o.k. da je u pitanju samo trasformacija i zamena starih medija novim...
A i inače moram da priznam da sve redje nailazim na domaće blogove sa komercijalnom tematikom (a da datum poslednjeg posta nije više meseci star). Cela ta stvar kao da gubi zamah i seli se na neke nove prostore. i bilo bi sasvim o.k. da je u pitanju samo trasformacija i zamena starih medija novim...
Ali bojim se da tu ipak postoji još nešto. Kriza! Ako je verovati našim političarima (a naravno da nije) kriza "polako prolazi"... Istina je - naprotiv - da je kriza zatvorila i stopirala mnogo toga, ne sećam se da sam u poslednjih 20 godina video toliko zatvorenih lokala... Zamrznuti blogovi me upravo podsećaju na to: na prašnjave izloge sa izlepljenim požutelim novinama...
Ali još tužniji su mi blogovi koji su izgubili kompas - i bez ambicije i smisla "tumaraju u gomili". Nedavno je na jednom blogu krenula priča oko svrhe i smisla pravljenja blogova, i njihovoj "upotrebnoj" vrednosti. Može li blog da promeni nešto, da reši neki realan problem (sem psiho-terapeutskog)?
Odgovor je isti na oba pitanja. Blog može da pravi novac, ili da prenosi značajnu poruku, ili da menja živote (autora i okruženja) u onoj meri u kojoj autor veruje da je to uopšte moguće. Mnogo bi pomoglo kada bi neki ljudi imali prilike da bar povremeno vide DA JE MOGUĆE nešto postići sopsvenim trudom. Ali izgleda se i najstariji medju nama slabo sećaju takvih primera...
Kao da svi sedimo i čekamo rasplet situacije...
Umesto da radimo na njemu
By Miodrag Ristic
No comments:
Post a Comment